Šta je bitnije?

Često se od nas teologa očekuje da damo odgovore u skladu sa našim pozivom. Odgovarajući tako na neka pitanja, dešava nam se da ispunjavajući  formu, zaboravimo na suštinu. 

To su ona pitanja kada bi formalno trebalo pričati o veri, očekivanjima, pravilima, a preko puta nas je čovek kome je potrebno samo rame za plakanje.

Ostavio si nam dve zapovesti, kao suštinu svega. Ljubav prema Tebi, prema sebi i drugome. Od nas se često traži da poštujemo formu, a zaboravljamo na suštinu. Nekada nam se dešava da umesto da pitamo nekoga kako si danas, mi se bavimo teorijskim pitanjima koja se tiču vere. Smatram da je bitno i jedno i drugo, ali trebalo bi voditi računa o momentu kada ćemo i o čemu pričati. Ne mogu posvetiti teoretskim pitanjima vere, ako je čoveku preko puta od mene loše i ako ga vidim da je uplakan. Ti si bio i jesi uvek za čoveka. Poštovanje forme u vreme kada si Ti bio prisutan nas je dovela do toga da je zakon postao bog. Samo za subotu je postojalo preko 1200 pravila šta se sve ne sme činiti. A ti si rekao da nije čovek radi subote, već je subota radi čoveka.Ti si Onaj koji oprašta grehe čoveku i koji voli čoveka.

Nekada volim da kažem da je sreće da volimo sebe makar jedan procenat od onoga koliko i kako nas Ti voliš, pa gde bi nam bio kraj.I zaista Ti hvala na tome.Ti si nam ostavio u amanet da opraštamo dužnicima svojim, da volimo sebe, druge i Tebe.Mislim da je poštovanje forme  neophodno, ali ne i najbitnije.Ovaj tekst bih završio pitanjem:"Da li je greh pitati bližnjega svoga, kako je danas?"A onda, kada ga utešimo, da pričamo o drugim stvarima koje se tiču forme.Ti znaš odgovor, baš kao i ja. Svakako nastavljamo dalje...Na isti način kao što smo to i do sada činili.