Draga Petra

U svakome od nas postoji ono unutrašnje slobodno dete koje zbog svakodnevnih obaveza nekako stavljamo u stranu, govorimo mu da se skloni i da nije sada vreme za njega. Vreme prolazi, to unutrašnje dete biva zanemarena, a mi postajemo nezadovoljni.

Nikada nije kasno da to dete probudimo u sebi, jer je to jedini način da uđemo u Carstvo nebesko.

Draga Petra, 

došao je i taj trenutak da kreneš u prvi razred. Uživao sam da te gledam tako poletnu, punu enuzijazma i radosti, kada si prvog dana izlašla iz škole. 

Imam priliku da ponovo startujem sa tobom, da učim od tebe, kao i ti od mene.

Prvu lekciju si mi pokazala.

Kao da si mi rekla: "Tata, raduj se. Uživaj. Život je lep. Vidi me.". 

Podsetila si me na to kako izgleda u praksi dati priliku svom unutrašnjem slobodnom detetu da dođe do izražaja.

Hvala ti.

Nastavljamo,

Tata 

.