Mojoj učiteljici...

Draga učiteljice,

ovo je poslednji sastav koji Vam pišem, posvećen Vama. Na žalost nećete ga moći oceniti. Sastavi mi nikad nisu išli od ruke. Vi i kasniji nastavnici srpskog su to dobro znali. Lažem, nisu. Sastave je uglavnom pisala mama. Nekako je ovaj sastav i lična pohvala, jer Vi više ne možete to da činite. Voleo bih da možete. No, u međuvremenu sam naučio da pišem i da hvalim samog sebe. 

Razlog što Vam pišem, je taj što želim da i drugi ljudi vide kakva ste bili dama.

Sećam se kada ste nam govorili kako da kažemo kada nam se ide u toalet. 

Možete da kažete: "Učiteljice mogu li u toalet, da izađem, u wc, ili klozet." 

Za ovo poslednje sam prvi put čuo. Nisam umeo ni da ponovim. Ali tu je bio Elvir koji je, čim ste završili, tražio da ide na za mene još uvek nepoznato mesto - klozet.

Kasnije kada smo učili da se između I i O, nikada ne piše J. Imali smo kontrolni, na kome je bila reč KOJI. I jsam ozbiljno razmišljao...znam da se kaže KOJI...Ali između I i O, ne može da stoji J. Ali, moja drugarica Marijana je napisala KOI. Ona je sedela pored mene. I ja sam krenuo da prepisujem od nje. Na kraju sam ostavio KOJI.  Sećam se kako ste joj s prekorom ponovili KOI. Ne bih voleo da sam bio u njenoj koži. Pitao sam se, pa šta je pogrešila. Tek sam kasnije uvideo da se između O i I, piše slovo J.

Od svih učiteljica Vi ste bili najlepša. Uvek doterana. Uvek našminkana. Uvek su Vam nokti bili

lepo izlakirani nokti. Imali ste stav. Imali ste uvek lepu frizuru. Kad god bih Vas viđao u različitim životnim dobima, bili ste dama sa stavom.

Kada mi je mama rekla da ste preminuli. Bilo mi je žao. Mama je dodala da ste do poslednjeg dana išli na frizuru i sređivali nokte.

I ovo je razlog što pišem ovaj sastav o Vama. Da jedna dama može da ode sa ovog sveta kao dama. Da čovek može da bude čovek sve do svoje smrti. I da dostojanstveno ode sa ovog sveta. 

A šta nam je potrebno?

Potrebno je da imamo svoj stav. Čak i ako ga nemamo u sebi, onda da ga napravimo spolja. A to je da podignemo glavu gore, da ispravimo leđa. Da hodamo dostojanstveno. Onda će ti spoljašnji faktori uticati i da iznutra počnemo da zauzimamo stav. 

Potrebno je da negujemo kako dušu, tako i telo. U skladu sa svojim godinama i mogućnostima.

Vi ste to baš umeli i zato sam Vam posvetio ovaj sastav.

Drago mi je da ste mi bili učiteljica. Hvala Vam na svemu čemu ste me naučili.

Posebno na ovoj poslednjoj lekciji.

Da negujem svoju dušu i telo. Kada budem odlazio sa ovog sveta da odem kao čovek.

Najbolji učitelji su oni koji su svedočili svojim primerom.

Vas život nije ni malo mazio. Vi niste odustali od njega, već ste ga živeli.

Hvala Vam na nadi koju ste mi ostavili.

A to je da mogu da dočekam duboku starost i da odem dostojanstveno sa ovog sveta.

Verujem da ćete nastaviti da podučavate nebo i da ga oplemenjujete svojom dostjanstvenošću.

Večan Vam spomen.

Vaš učenik,

Antonio Aras