Misija

Podstičem ljude da budu bolja verzija sebe danas, kako bi stvarali odgovoran svet ispunjen bezuslovnom ljubavlju i podrškom.

Primjedbe

Objavi komentar

Popularni postovi s ovog bloga

Psssssstttt...

Slika
  Prolazim kroz hodnik i vidim jednu ruku koja ispisuje poruku.  Šta bi sve ta poruka mogla da znači: "Ne želim da ćutim".  "Neću više da trpim da me neko ućutkava, imam 18 godina". "Imam pravo da iskažem svoje mišljenje i svoj stav". Ako sam se za nešto zalagao tokom petnaest godina rada sa decom u školi je da imaju svoj stav i svoje mišljenje i da mogu da ga ispoštijem iako se često nisam slagao sa istim. Ne bih im rekao da ćute, več bih ih ohrabrivao da argumentima brane svoje stavove i svoje mišljenje. Jedno od asertivnih prava i jeste: "Imam pravo na svoje mišljenje". Šta je trebalo da uradim u ovom slučaju dok sam prolazio kroz hodnik??? Da prođem i da kažem: "PSSSSTTTTT...!Nemoj to da pišeš. Neko će  da te vidi !Šta će reći?". Ako bih to rekao, pogazio bih samog sebe i sve ono što sam radio svih ovih godina u prosveti. Samo sam prošao pored, uz dozvolu sam napravio fotografiju i počeo da razmišljam o ličnom ćutanju tokom svih ovi...
Pročitajte više

Moja borba

Slika
Februar, 1994. Standardno kasnim u školu. Potrčao sam kako bih stigao svoje drugare. Nakon desetak koraka, shvatam da nemam snage. Govorim sebi da sam trut i da ne mogu ni da potrčim. Vreme odmiče, kondicije je sve manje. Sada se pojavljuje kašalj. Računam prehlada je u pitanju. Proći će. Uz malo antibiotika prolazi. Dolazi leto, odlazim na more. Jedno jutro se budim, jedva da mogu da otvorim oči, sav nadut u predelu lica. Odlazim kod lekara. Hitno me šalju za Beograd. Dijagnoza NHL, Non Hočkin limfom. Kreće terapija. Kreće borba za život. Kažu lekari da će trajati dve godine. Mama kaže da je to kod drugih tako, a da će u mom slučaju to biti godinu dana. Trajalo je dve godine. No, mamine reči pune enuzijazma su ostale i do danas. Proći će. Proći će i brže nego što misliš. Izlazim iz bolnice i učim se da hodam. 45 minuta do centra grada, a ranije je trebalo samo 10 minuta. Noge mi klecaju, a tlo podrhtava. Bilo je stvarno teško. Bez, kose, bez brade, bez obrva. Trebalo je ponovo zakorač...
Pročitajte više

Draga Petra

Slika
U svakome od nas postoji ono unutrašnje slobodno dete koje zbog svakodnevnih obaveza nekako stavljamo u stranu, govorimo mu da se skloni i da nije sada vreme za njega. Vreme prolazi, to unutrašnje dete biva zanemarena, a mi postajemo nezadovoljni. Nikada nije kasno da to dete probudimo u sebi, jer je to jedini način da uđemo u Carstvo nebesko. Draga Petra,  došao je i taj trenutak da kreneš u prvi razred. Uživao sam da te gledam tako poletnu, punu enuzijazma i radosti, kada si prvog dana izlašla iz škole.  Imam priliku da ponovo startujem sa tobom, da učim od tebe, kao i ti od mene. Prvu lekciju si mi pokazala. Kao da si mi rekla: "Tata, raduj se. Uživaj. Život je lep. Vidi me.".  Podsetila si me na to kako izgleda u praksi dati priliku svom unutrašnjem slobodnom detetu da dođe do izražaja. Hvala ti. Nastavljamo, Tata  . 
Pročitajte više