Aras Antonio

U svakome od nas postoji ono unutrašnje slobodno dete koje zbog svakodnevnih obaveza nekako stavljamo u stranu, govorimo mu da se skloni i da nije sada vreme za njega. Vreme prolazi, to unutrašnje dete biva zanemarena, a mi postajemo nezadovoljni. Nikada nije kasno da to dete probudimo u sebi, jer je to jedini način da uđemo u Carstvo nebesko. Draga Petra,  došao je i taj trenutak da kreneš u prvi razred. Uživao sam da te gledam tako poletnu, punu enuzijazma i radosti, kada si prvog dana izlašla iz škole.  Imam priliku da ponovo startujem sa tobom, da učim od tebe, kao i ti od mene. Prvu lekciju si mi pokazala. Kao da si mi rekla: "Tata, raduj se. Uživaj. Život je lep. Vidi me.".  Podsetila si me na to kako izgleda u praksi dati priliku svom unutrašnjem slobodnom detetu da dođe do izražaja. Hvala ti. Nastavljamo, Tata  .