Aras Antonio

Tekst je nastao iz razgovora tokom poslednjih nekoliko časova sa meni dragim učenicima. Namenjen je roditeljima, ali i tinejdžerima. Želeo bih da ukažem na glad koja postoji kod tinejdžera, ne za hranom, već za pažnjom, ljubavlju, poštovanjem, podrškom... Poslednji čas sa jednom grupom osmaka...međutm dolaze učenici kojima nisam predavao. Neko od učenika je trebalo da odgovara i popravlja ocene iz pojedinih predmeta. Času prisustvuju četiri đaka. Četvrti je trebalo da sačeka svoju sestru, pa da ne bi bila napolju, dozvolio sam joj da prisustvuje i ona - završava prvi razred. Budući da je mešovita grupa i da je poslednji čas, pitao sam ih kako teku stvari sa pripremama za prijemni ispit. A onda je usledilo pitanje da li im je teško što napuštaju školu? Rekli su da jeste. Je l' razgovarate sa nekim o tome? Pa, ne... Roditelji nas uglavnom pitaju sve što je u vezi sa prijemnim i sada je aktuelna priprema za malu maturu. Razgovaramo o tome kako ćemo se obući. I ranijh godina sam primeć...

Dogodilo se na današnji dan...na dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene ...pred kraj večerašnjeg druženja u crkvi Sv. Atanasija Velikog, primetio sam neobično lep zalazak sunca. Puno nekih lepih boja, kombinacija plave i bele. Oblaci sa jedne strane, sa druge strane čisto nebo. Ispod tih oblaka, probijaju se sunčevi zraci. Svašta sam video u tom nebeskom prikazu. Od aždaje do različitih nemani. Zaista sam uživao. Pokušavam sa uslikam prizor, ne ide mi. Memorija na telefonu je puna. Pokušavam da je ispraznim, bezuspešno. Nakon nekoliko pokušaja, uspeo sam da fotografišem. Pohvalio sam se svojim fotografijama na društvenim mrežama. Bilo mi je drago što su ljudi odreagovali. No, dok sam kasnije pregledao fotografije, primetio sam neobičan znak - KRST. U centru svih ovih opisanih zbivanja. Kao da je on izvor sve te svetlosti i oblaka. Bio sam zatečen viđenim. WOW, pomislio sam u sebi. Supruga se setila jedne starije fotogeafije, gde su se sunčevi zraci tako projavili, u obliku krsta. ...