Aras Antonio

  Neki put u životu imamo priliku da kažemo našim bližnjima nešto. A šta ćemo onda ako smo ostali nedorečeni. Ako smo ostali bez prilike da im kažemo to što smo hteli, iz razloga što im se život iznenada prekinuo. A mi smo hteli, ali ...? Jedan od načina je ići na psihodramu!!!...a možda na neki drugi način. Večeras sam inspirisan emisijom TLMZP, ili ti Tvoje lice mi zvuči poznato. Na sceni Nikola Rokvić u ulozi Toše Proeskog. Koreografija i interpretacija izuzetni. Različite reakcije su se mogle videti u publici, a i među članovima žirija. Neko okreće na šalu,a neko pokazuje suze. Suština je ista, vidi se tuga, samo što se na različite načine projavljuje. Svima nama je žao jednog izuzetnog pevača koji nije više sa nama. Svaka čast produkciji na ovome. Pokrenut viđenim, postavio sam sebi pitanje, a koga bih ja voleo da vidim na sceni? HmMMMMmmm???!!! Ne znam ni sam od koga bih počeo? Moje pokojne bake Rade i deda Pere, koje sam mnogo voleo. Ili brata Branka, čiju smrt ni do danas n...

Nisam znao kako da naslovim ovaj post. Pomislio sam šta bih uradio kada bi postojao Vremeplov. Gde bih se vratio?...a onda ne dalje od mog začeća. A opet, možda i ranije, ali je pitanje dal bih mogao zaista mogao da promenim nešto. ...inspiraciju za današnji post sam pronašao u Milošu Šobajiću, koji je u okviru emisije "Tako stoje stvari", napisao pismo sebi, obraćao se sebi kao malom...za mene je to bilo WOW. Davao sam drugima zadatke da pišu pisma Bogu, odnosno sebi, u budućnosti, ali ne i u prošlosti. U nekom drugom obliku sam se obraćao sebi, ali ne i pismom. I zaista svako od nas bi mogao da napiše jedno takvo pismo koje bi bilo jednako autentično, kao i ono koje je napisao Miloš Šobajić. Kada bi postojao vremeplov, šta je ono što bih uradio za sebe... Nedavno sam doživeo celovitost, u radu na sebi. Od samog sebe sam dobio ono što mi je nedostajalo. osećao sam se kao da sam sebi stavio krunu. Neki put u životu nam nedostaje nešto što nismo dobili. Nešto što nam zaista pr...

  Ovih dana razmišljam koliko Biblija ima odjeka na nas u svakodnevnom životu. Mi je čitamo, trudimo se da je tumačimo u kontekstu zajednice - crkve. I tu nema nikakve zamerke. Uneo bih još jedan momenat, a to je lični, da ne kažem subjektivni. Koliko mi dok čitamo neke delove iz Svetog pisma povezujemo sa sopstvenim iskustvom? Koliko to što čitamo tog trenutka ima veze sa našim svakodnevnim životom? Večeras sam gledao emisiju o Svetlani Bojković, na RTS - u. Čujem je kako kaže da nam je Bog dao talenat. Ja se setih one priče iz Svetog pisma "Priča o talantima", za one koji možda nisu imali priliku da je pročitaju postaviću je u celosti... Jevanđelje po Mateju 25 glava. 14. Jer kao što čovjek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; 15. I jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći; i odmah otide. 16. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. 17. Tako i onaj što primi dva, dobi i...