Aras Antonio

  Naslov ovog teksta "Progovarajmo", sam dao kao podršku da ne ćutimo na sva ona silovanja i seksualna zlostavljanja sa kojima smo došli u kontakt na bilo koji način. Kao žrtve, ili kao neko ko je u vezi sa žrtvom. Podstaknut komentarima na samom blogu krenuo sam da odgovorim na komentar, a onda sam shvatio da to prevazilazi okvire odgovra i odlučio sam da to objavim ovako... Činjenica je da je ono što sam objavio podstaklo mnoge čitaoce na razmišljanje u vezi sa seksualnim zlostavljanjem. Od mnogih od vas sam dobio podršku za ono što sam napisao. Mnogo empatije, ali i otvaranja. I zaista vam hvala na tome. Poenta je da ne treba da ćutimo i osećamo krivicu sa istim pitanjem dal sam mogao nešto da promenim?!!!...ili, ma nije to TO!!! I koliko je samo seksualnog zlostavljanja u našoj okolini, a da toga nismo ni svesni!!! Ili, nedavno sam čuo priču kako je neka žrtva oprostila nasilniku...skidam kapu za to. Ali nije samo stvar dal ću ja da oprostim nekome za to što mi je učinio,...

Pre par dana na televiziji slušam, u okviru emisije 150 minuta na Prvoj televiziji o zlostavljanju unutar jedne zajednice. Bila je to Jelena Balašević koja je nakon teške saobraćajne nesreće, uspela da se oporavi. U vezi sa svojim partnerom, koji je fizički matletirao. Priča ide dalje, kako nije htela da kaže svojim roditeljima ništa o tome, jer je bila sramota. Кako sam je čuo da priča o tom događaju i to tako javno, a plus ćerka poznatog pevača. Zaista sam se zadivio. A zatim još jedna hrabra novinarka, čije sam ime zaboravio. Međutim u meni je počeo da se javlja neki nelagodan osećaj, koji me je vratio nekih 17 godina unazad. Negde na teritoriji Bosne, na granici između Republike Srpske sa jedne strane i Federacije sa druge. Išao sam da pevam sa Ocem, naravno ne svojim. Već je to jedan crkveni velikodostojnik. Кada smo stigli zamolio je da ga izmasiram, jer ga je bolela glava. Pristao sam, nenadajući se šta me tamo čeka. Međutim, ono što se desilo je da me je dotični seksualno napao...