Mami...
Ovaj tekst posvećujem na prvom mestu svojoj mami. A zatim i svoj deci kojima su mame još uvek sa njima.Ako nešto niste rekli, uradite to u danima kojima su pred vama. Neka to bude prirodno. Posebno bih ohrabrio mušku populaciju da pokažu svoje emocije, ne samo svojim mamama, već i bližnjima sa kojima žive. Večeras sam te ispratio. Rastužuje me misao da nam je vreme ograničeno. Da ga imamo, onoliko koliko da imamo. Koliko nam je Bog dao. Znam da smo svašta prošli. Zajedno. Nekako s godinama postajem svestan činjenice ko si ti. I šta si sve uradila. A uradila si sve. Svestan sam da to nisam video u vreme ono. Da sam ti zamerao koješta. I rekao sam ti. I sada ti kažem. No, ja sam ponosan na to što si mi ti majka. Ne bih te menjao ni za jednu drugu. Izdvojio bih jedan detalj, a to je kada sam bio u bolnici. I kada si mi govorila da ja to mogu da iznesem. Da će to proći. Drugi su se lečili dve godine, a ti ćeš godinu dana. Iako sam se lečio dve godine, tvoje reči su ostale ...