Zahvalnost Sv. Vasiliju Ostroškom
Razmišljao sam danas, da li uopšte da napišem jedan tekst o Sv. Vasiliju, ili ne. A onda sam sebi rekao, a zašto ne bih. Ako je iko zaslužio da napišem neko slovo o njemu. Onda je to on. Sedim večeras i prisećam se stvari iz prošlosti. Sve je počelo prethodne noći prilokom pretraživanja slika. Dugo ih nisam otvarao. Sada znam i zašto.Teško mi je zato što nema meni nekih dragih ljudi. A večeras sebi postavljam pitanje, mogao sam i ja da budem drag čovek negde u nekom folderu. I nakon ovog pasusa mi ponestaju reči. S jedne strane dragih ljudi, nema, a to mi mnogo teško pada. A sa druge strane ja sam još uvek ovde. A mogao sam da ne budem. (digresija) Mič Elbom i njegova knjiga "Petoro ljudi koje srećeš u Raju"mi je pomogla da razumem zašto umiremo onda kada baš umiremo. Da bismo sačekali nekoga od onih koji će doći posle nas. Da bismo im olakšali da razumeju sopstveni život, kao i neke nejasne...